Savremeno medijsko okruženje u Srbiji, obeleženo širenjem dezinformacija, agresivnim diskursom i dubokom društvenom polarizacijom, otvorilo je pitanje profesionalnih standarda, institucionalne odgovornosti i dugoročne stabilnosti javnog prostora. Način na koji se u javnosti govori, izveštava i polemiše ne utiče samo na političku dinamiku, već i na emocionalno stanje građana, međuljudske odnose i ukupnu društvenu klimu.
Iz potrebe da se ova pitanja sagledaju stručno, interdisciplinarno i bez relativizacije postojećih problema, u februaru 2026. godine započet je javni proces rasprave o stanju medijskog sistema i njegovim društvenim posledicama. Prvi korak u tom procesu bila je konferencija „Uticaj medija na mentalno zdravlje građana“, održana 8. februara u Beogradu, u organizaciji Foruma za odgovorni javni diskurs.
Tokom četvoročasovnog programa održane su dve stručne panel diskusije posvećene analizi savremenog medijskog okruženja i njegovog uticaja na psihološku stabilnost građana i ukupnu društvenu koheziju. U radu konferencije učestvovali su stručnjaci iz oblasti: Psihologije, komunikologije, sociologije, novinarstva, prava i istorije društva, čime je omogućeno da se tema sagleda iz profesionalne, institucionalne i šire društveno-istorijske perspektive.
Između dve panel diskusije prikazan je objedinjeni video-prilog u kojem su građanke i građani iz više gradova Srbije govorili o uticaju medijskih sadržaja na njihov svakodnevni život, emocionalno stanje i društvenu atmosferu u lokalnim zajednicama. Time je stručna analiza dopunjena neposrednim iskustvima građana iz različitih sredina i dodatno utemeljena u konkretnom društvenom kontekstu.
Celokupan program bio je uživo prenošen na YouTube kanalu i Facebook stranici dnevnog lista Danas, čime je obezbeđena transparentnost i dostupnost sadržaja široj javnosti.
ZAKLJUČCI KONFERENCIJE
Na osnovu diskusija vođenih tokom dve panel sesije izdvajaju se sledeći zaključci:
1. Sistematsko širenje dezinformacija predstavlja ozbiljan društveni problem.
Kontinuirana proizvodnja i plasiranje manipulativnih i netačnih informacija ne utiču samo na političko opredeljivanje građana, već duboko zadiru u njihovo emocionalno stanje, osećaj sigurnosti i percepciju realnosti.
2. Medijsko nasilje ima merljive psihološke i društvene posledice.
Normalizacija agresivnog diskursa, govor mržnje, javno targetiranje pojedinaca i stalno podgrevanje konflikata stvaraju ambijent hronične napetosti i straha. Medijsko nasilje nije samo retorički problem, već faktor koji utiče na mentalno zdravlje pojedinca i stabilnost zajednice.
3. Stanje javne komunikacije zahteva sistemski odgovor.
Problem medijskog ambijenta ne može se svesti na pojedinačne profesionalne propuste. Reč je o obrascima delovanja koji zahtevaju jasne standarde, institucionalnu odgovornost i doslednu zaštitu javnog interesa.
4. Pitanje medija prevazilazi profesionalni okvir i zadire u sferu javnog zdravlja i demokratske stabilnosti.
Kontinuirana izloženost manipulativnim i konfliktno oblikovanim sadržajima doprinosi rastu anksioznosti, polarizacije i nepoverenja među građanima, čime se dugoročno slabi društvena kohezija.
5. Potrebna je jasno artikulisana vizija obnove medijskog sistema.
Konferencija je predstavljala dijagnostičku fazu jednog šireg procesa, sa ciljem definisanja principa koji mogu poslužiti kao osnova za unapređenje profesionalnih standarda, jačanje odgovornosti i obnovu kulture javne reči.
Tokom konferencije i u naknadnim analizama njenog sadržaja iskristalisala se potreba za započinjanjem šireg i strukturiranog rada na razvoju medijskog sistema. Kao odgovor na tu potrebu, Forum za odgovorni javni diskurs pokreće proces izrade platforme.
Medijska rehabilitacija – Platforma za obnovu medijskog sistema
Platforma je usmerena na institucionalnu obnovu i buduće oblikovanje medijskog sistema kroz definisanje jasnih principa, standarda i mehanizama odgovornosti u skladu sa javnim interesom. Zamišljena je kao dugoročna osnova za dijalog i javnu raspravu koja prevazilazi dnevno-političke okolnosti i izborne cikluse.
Ambicija ove inicijative jeste da medijski sistem bude oblikovan kao trajno javno dobro, a ne kao promenljiva funkcija političke moći.
„Dijagnoza medijskog uticaja - propaganda, socijalni i psihološki efekti”
Prva panel diskusija bila je posvećena razumevanju načina na koji propaganda, senzacionalizam, stalna proizvodnja konflikta i emocionalno agresivni medijski sadržaji utiču na psihološko stanje građana. Polazeći od pretpostavke da mediji ne deluju samo informativno, već i formativno, učesnici su analizirali kako dugotrajna izloženost određenim medijskim narativima oblikuje percepciju stvarnosti, emocionalne reakcije, obrasce ponašanja i opšti osećaj sigurnosti građana.
U diskusiji je istaknuto da kontinuirana proizvodnja straha i konflikta ima kumulativni efekat, koji se ogleda u rastu anksioznosti, nepovjerenja i društvene polarizacije.„Medijska rehabilitacija društva - oporavak od propagande i medijskog nasilja”
Druga panel diskusija nadovezala se na prvu, ali je fokus pomerila sa analize posledica ka pitanju mogućih odgovora i pravaca delovanja. Polazeći od uvida da se društvo može oporavljati od dugotrajnog medijskog nasilja, učesnici su istakli da građani nisu samo pasivni primaoci poruka, već aktivni učesnici medijskog prostora.
Lična i kolektivna medijska pismenost prepoznate su kao važni elementi mentalnog zdravlja i društvene otpornosti. Promena je sagledana ne samo kao institucionalni proces, već i kao rezultat individualnih izbora, profesionalnih standarda i otvorenog javnog dijaloga.
